Iz perspektive taoizma, potrebno je napraviti sklad između ruke i biljke, kulture i umetnosti, tvrdi Žang Bo. Taj sklad je u njegovim radovima izuzetno erotizovan, i nosi naziv Pteridofilije, ili seksualne sklonosti ka papratima. Koliko god da to nekome zvučalo komično ili čak samo iskonstruisano, u vizuelnom sklopu njegovih radova takvi odnosi, u kojima zatičemo gole mladiće među biljkama u džungli, stvara prilično snažan i upečatljiv utisak. Svi prizori su estetizovani u velikoj meri, utišani i usporeni, sa pomerenom perspektivom ili linijom gravitacije, tako da ne deluju odbojno, već generišu neko stanje zapitanosti nad smislom i svrhom izvođenja tih rituala.

U Švedskoj raste preko hiljadu vrsta mahovina (u poređenju sa svega tridesetak vrsta drveća). Živi tepih Žang Boa je sačinjen od osam vrsta mahovine koje su najprisutnije u okolini Geteborga, gde je izložba za koju je tepih rađen i otvorena (u Kunsthaleu u Geteborgu), i može se videti do sredine sledećeg meseca. Tepih od žive mahovine inspirisan je tkanjem feminističke tekstilne umetnice Märta Måås-Fjetterströms (1873-1941), koja je pre punih sto godina bila izložena pod nazivom "Hästhagen", i postavlja scenu za umetnice i umetnike performere koji na njoj gostuju.

"Ako stvarno hoćemo da se krećemo ka budućnosti u kojoj ljudi neće biti u centru sveta, moramo da druge vrste života i materijalnosti počnemo da tretiramo sa punim poštovanjem, biološki, intelektualno i politički.” Žang Bo.

Žang svoju društvenu praksu opisuje kao "novu umetnost u javnom prostoru", u okviru koje je praksa stvaranja umetnosti neodvojiva od svakodnevne brige o javnim stvarima. Za njega, umetničko delo preuzima formu društveno participativnog rada, intervencije ili angažovanog rada koji je s one strane svake lične ekspresije. Uloga umetnika je da bude svojevrstan inicijator ili katalizator, čiji radovi su zasnovani na saradnji sa drugim građanima ili drugim životinjskim ili biljnim vrstama. On kao umetnik sebe svrstava među učitelje koji su "posvećeni razmeni među vrstama", on istražuje prošlosti i zamišlja potencijalne budućnosti ili perspektive za marginalizovane ljudske zajednice, ili biljne vrste; on stvara korovske bašte sa živim sloganima i eko-kvir filmove u kojima se kultiviše ekološka mudrost s one strane antropološke matrice.

Komunistička partija Kine je 1958. izdala direktivu za pravljenje pregleda, istraživanje i upotrebu slobodno rastućih biljaka u okružju, u svrhu proizvodnje dodatne hrane, medicinskih sredstava i industrijskih materijala, što je rezultovalo popisivanjem između dve i tri hiljade biljaka koje do tada nisu bile u masovnoj upotrebi u te tri svrhe. U prvoj žetvi, 1958. godine, sakupljeno je 786 hiljada tona, da bi se od sledeće godine prinos merio veću milionima tona. Ta godina je bila uvodna u "tri godine velike gladi", koje su pratile "Veliki skok unapred" i tokom koje je, po službenim podacima kineske vlasti, od gladi umrlo 14 miliona stanovnika. Jedan od mnogih priručnika za detektovanje jestivih biljaka u lokalnom okružju je bila je i ilustrovana knjiga Jestive divlje biljke Šangaja, iz 1961, koju je Žang Bo tokom svojih sesija crtačkih meditacija nad biljnim formama, u više navrata rukom kopirao u vidu crteža.

Na 59. Bijenalu u Veneciji 2022. Žang Bo je prikazao svoj rad pod nazivom Le Sacre du printemps (Tandvärkstallen). O njemu je Izabela Azenbah napisala, između ostalog, sledeće: "Putem društveno i ekološki angažovane prakse, on kreće alternativnim putem koji smanjuje značaj pogleda na svet koji je centriran na čoveka, i umesto toga je usmeren ka povezanosti svih živih bića". U video radu se on nadovezuje na ekoseksualne kuriozitete rada koji je izlagao pod nazivom Pteridofilija, i angažuje pet nordijskih performera da izvedu koreografiju u okviru koje se njihova gola tela na različite načine dodiruju sa korama drveća u šumi Dalarna u Švedskoj.