„Trilogija Snaga kučke – prvo poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” Karoline Bjanki i njene plesne trupe „Kara de Kavalo” iz Brazila deseta je i ujedno poslednja premijerna predstava 58. Bitefa.

---

Brazilska pozorišna autorka Karolina Bjanki živi i radi u Amsterdamu, a pažnju teatarske scene privukla je u julu prošle godine, premijerom prvog poglavlja pomenute trilogije na festivalu u Avinjonu. Kontroverzna Bjanki i njena trupa krenuli su na veliku turneju u okviru koje su stigli i u Beograd.

– Boravila sam u Beogradu 2021. godine kao rezident, na poziv Andreja Nosova i Prajd festivala, o čemu pomalo govorim i u prvom delu ovog komada. Za mene je susret u ovom kontekstu bio veoma intenzivan, mnogo toga me u toj priči dotiče na dubokom, ličnom nivou. Za mene je važna i činjenica da je Marina Abramović odatle i da je dugo tu i radila, kao i to što je Balkan bio deo rute performansa Pipe Bake, o čemu puno govorim u komadu. Veoma me zanima da upoznam bolje beogradsku pozorišnu scenu i književnost – kaže za „Politiku” Karolina Bjanki i osvrće se na slogan ovogodišnjeg, 58. Bitefa: „Lepota (ne)će spasiti svet”:

– Nemam ništa protiv slogana, naravno. Samo bi mi bilo teško da „spakujem” čitav komad u takav format. Ono što mogu da kažem jeste da je upotreba zagrade vrlo zanimljiva. Ta negativnost. Ne verujem ni u kakvo spasenje. Ne samo lepota, ništa ne može spasiti ništa, naročito čitav svet. Verujem, međutim, da umetnost može da pomogne da se samo postojanje učini manje nemogućim. U to verujem.

Najuzbudljivije u radu na delu „Trilogija Snaga kučke...” jeste autorkin radikalni pristup temi seksualnog nasilja. Polazeći od priče o silovanju kroz prizmu istorije umetnosti, od slikarstva, pa sve do performansa, Karolina Bjanki odlazi još dalje...

– Zapravo, naslov „Snaga kučke” u prevodu nema odnos između te dve reči, snaga ne opisuje kvalitativno drugu reč, već su to dve razdvojene reči u labavoj vezi, koje mogu i ne moraju biti povezane, kao nekakav prekid, stran i uhu i mogućnosti prevoda. Mislim da to govori mnogo o komadu, o činjenici da se radi o trilogiji, gde poglavlja raspolažu delovima koji ih povezuju, ali i onim koji ih razlikuju i potpuno razdvajaju. Mogu da kažem da ima puno skrivenog, „zakopanog” iza ovog komada, pa je i komad sam po sebi takav: zakopane, sahranjene stvari koje se ponovo pojavljuju, izranjaju, ali lišene svesti da ih sagledavamo u njihovoj kompletnosti, završenosti – objašnjava Karolina Bjanki. O tome kako se oseća u sopstvenoj koži, kaže:

– Naravno, presrećna sam što mogu da radim, pokažem svoj rad, zajedno sa ljudima koji su mi izuzetno važni u životu, nas šesnaestoro kolega je na ovoj turneji, tako da je sve to, za mene, zaista predivno. Osećam, međutim, i veliki pritisak u vezi sa narednim izvođenjima, ali se trudim da se ne fokusiram na to, već na ono što je zaista bitno, u smislu istraživanja i stvaranja ovog komada. Pošto pišem, i pisanje je srž mog izraza, puno je i samoće. To je, međutim, deo procesa, kako bi rekla Margerit Diras, pisati se može samo u potpunoj samoći.

Početna tačka, napominje Karolian Bjanki, bila je njena opsesija pričom o italijanskoj umetnici, Pipi Baki, koja je silovana i ubijena tokom performansa u kom je učestvovala 2008. godine. Posle toga puno je proučavala izvođačku umetnost, naročito radove autorki u poslednjih nekoliko decenija, a u vezi sa različitim načinima na koje su obrađivale temu seksualnog nasilja.

– Tako je sve počelo, ali isto tako mogu reći da je počelo i ranije, još ranije... – dodaje.

Ovo predavanje-performans Karoline Bjanki pretvara se u plesni performans koji predstavlja izuzetno promišljen, hrabar i autentičan rad. Ljubitelji pozorišta pominju ga i kao svojevrsni umetnički manifest posvećen preživljavanju traume.

– Za mene je drugi deo komada zapravo izrazito teatarski. Ima puno plesa i proučavanja pokreta, uvek je tako u radu sa kolektivom „Kara de Kavalo”, zapravo mnogo njihovih izvođača ima plesno i koreografsko iskustvo. Ipak, insistiram da je to što radimo zajedno teatar, jer to je jezik u kome se snalazim i kojim sam opsednuta. Sam komad je upravo suprotnost prevazilaženju traume. Mislim da nije reč o tome. Mislim da je trauma prisutna i kreće se, menja, tokom našeg puta kroz egzistenciju, ali to nije nešto što se razrešava. Trilogija „Snaga kučke” ne pokušava da razreši ništa. Komad pokušava da prigrli kompleksnost, ono što ne možemo da rešimo. Govoriti o seksualnom nasilju znači prihvatiti da prisustvujemo neprijatnim razgovorima – smatra naša sagovornica.

Koji su njeni naredni umetnički horizonti? Na pitanje kako vidi budućnost pozorišta, ovako nam je odgovorila:

– Trenutno radim na drugom poglavlju trilogije čija će premijera biti u Briselu sledećeg maja. Što se tiče budućnosti pozorišta, ne znam kakva će biti, jer ne znam kakva će biti budućnost čovečanstva. Veoma je teško. Ono što smem da kažem jeste da se oseća teško prisustvo moralisanja u pozorišnoj umetnosti, viđam mnogo performansa u kojima je pomodna tema mnogo važnija od onoga što se radi i kako se o toj temi govori na sceni, a s nervoznom obavezom da se svidi publici. Ima jako puno upozorenja o trigerima koji pokušavaju da zaštite sve ono što umetnost ne može da zaštiti. Mislim da nikakav interesantan teatar ne može da iznikne iz restriktivnih pravila, iz pravila koja onemogućavaju kompleksnost. Videćemo šta će se dešavati.

---

Objavljeno na portalu Politika.rs, 4. 9. 2024.

---

O autroki

Karolina Bjanki je brazilska pozorišna stvarateljka, spisateljica i izvođačica, koja od 2020. godine živi u Amsterdamu. U njenom pozorišnom radu teorija i praksa su nerazdvojive, a često bira da radi sa brojnim ansamblima i različitim aspektima horalnosti. Njena dela polaze iz perspektive krize kako bi podstakla rasprave o rodu, seksualnom nasilju i istoriji umetnosti. Njene postavke na sceni spajaju raznovrsne reference iz sveta književnosti, kinematografije i likovne umetnosti, prožete muzičkim kolažima i neprekidnim preispitivanjem svega što se predstavlja kao nesporna istina. Ona je rediteljka kolektiva Kara de Kavalo iz Sao Paola, sa kojim je postavila predstave: Trilogija Snaga kučke (Trilogia Cadela Força) - 2022/25; Veličanstveni tremor (O Tremor Magnífico) - 2020 i Vuk (Lobo). Trenutno radi na Trilogiji Snaga kučke, čije je prvo poglavlje premijerno izvedeno u okviru Festivala u Avinjonu 2023.