U trenutnim debatama o rodu obično se govori o rodnom identitetu u smislu “autentičnosti”. Transrodne osobe se, na primer, ponekad opisuju kao “rođene u pogrešnom telu”, tako da se rodna tranzicija smatra neophodnom da bi postali “istinski autentični”. Tvrdim da rod nikada nije bio istinski autentičan i da se trenutno dešava prelazak sa „rodnih uloga“ na „rodne profile“. Ovaj prelaz se odnosi i na cisrodne i transrodne osobe, ali savremene forme transrodnosti to najjasnije i najeksplicitnije manifestuju.

---

Kada kažete da je rod nešto što je danas društveno i istorijski konstruisano, i to je glavni stav barem iz akademskog ugla danas, da ne postoji nešto poput metafizičke suštine roda. Šta konkretno to znači? Možete li reći nešto o ovom prelasku sa ideje metafizičkog "ja" na postmoderni nemetafizički "ja"/rod?

Bog je stvorio muškarce i žene, i postoji nešto suštinsko u ovim dvema kategorijama. U nekim kulturama takođe imamo ideju trećeg roda. Ideja je da postoji nešto večno, suštinsko, suštinsko, nešto što je na neki način već gotovo. Sada zapravo znamo da to nije tako jednostavno, da je rodni identitet složeniji. To nije samo društvena konstrukcija. Naravno, tu su i drugi aspekti, kao što su telo, seksualnost, kao i psihološka dimenzija. Ali, stvar je u tome da se oni ne podudaraju potpuno, zar ne? Dakle, ne postoji jedan način na koji bi biološki muškarci doživljavali sebe kao muškarce ili biološke žene doživljavale sebe kao žene. Kako onda živeti na muški ili ženski način ili na način trećeg roda? Dakle, možemo reći da je rod uvek neka vrsta pregovora navedene tri demimezije koje zapravo nisu kongruentne, i menjaju se, dinamične su. Dakle, to je zapravo cela poenta, da je rod veliki haos gde telo, seksualnost i psiha uzajamno utiču jedno na drugo.

Veoma popularno pitanje glasi: koliko polova postoji? Polazimo od dva pola/roda, ali završavamo sa beskonačnim brojem rodova jer svaka osoba na kraju reinterpreta svoj pol/rod za sebe.

Da. Dakle, stigli smo do tog stadijuma, ali opet, ovo nije nešto što je suštinski, trebalo bismo da kažemo da su sada dva pola nešto što je suštinski, ali stotinu polova su suštinski. Naravno, to takođe nije slučaj. Nije istinitije kada razvijemo društvo koje uključuje, recimo, stotinu polova. Ono nije istinitije od društva koje uključuje dva pola. To je samo drugačiji način, drugačiji tip društvene organizacije i drugačiji način usklađivanja različitih elemenata, ali nema suštinskog sklada među njima. Dakle, sa filozofskog aspekta mislim da je važno razumeti. Sa praktičnog aspekta, to je nešto što mora da se upravlja u određenom društvenom kontekstu. Dakle, ako pokušate bilo šta da nametnete društvu koje je uspostavilo okvir od dva pola, to se zaista ne uklapa i obrnuto. Dakle, to je osnovna poenta koju sam pokušao istaći: jednom kada shvatimo da je rod složen, onda moramo shvatiti da ne postoji jedan ispravan pristup rodu.

Možda nakon što smo imali dijalog sa sobom i utvrdili ko smo mi, šta mislimo ko smo mi, možemo li možda sa te pozicije tek izgraditi novu autentičnost? Možemo li možda koristiti neke metode umetničkog izražavanja da bismo izgradili i razvili naš identitet? Može li to biti percipirano kao autentično?

Koristim termin autentičnosti kao specifičan oblik pronalaženja svog pravog sebe - koji mislim da ne postoji. To je još jedan oblik metafizike. Naravno, to ne znači da ne možemo razviti osećaj autentičnog identiteta, ali to se ne dešava u obliku pronalaženja jednog pravog sebe koji smo oduvek bili ili koji smo namenjeni da budemo. To je veoma važno. Da, umetnički pristup stvara nešto, mi stvaramo nešto, ali ne stvaramo to sami. Ne možemo stvoriti nešto sami. Stvaramo to u kontekstu ljudi s kojima interagujemo, i u kontekstu društva koje nam pruža materijale, ideje, vrednosti. Dakle, ova ideja samostvaranja predstavlja potpuno precenjivanje nas samih. Kreativnost se odvija u društvenom, kulturnom i istorijskom kontekstu i ne zavisi od istinitog, pojedinačnog suverenog pojedinca. Pokušavam da se borim protiv te ideje jer mislim da je pogrešna.

Trebalo bi početi da govorimo ne samo o transrodnima, već i o cisrodnim identitetima raznolikim i različitim baš kao i trans, ali to obično ne stavljamo u fokus. Heteroseksualni identiteti su takođe puni različitih izraza roda i puni različite seksualnosti.

Tačno. Da. I mislim da je to definitivno istina. Mislim, zapravo ne postoji nešto poput homoseksualne osobe, i ne postoji nešto poput heteroseksualne osobe, zar ne? To je ogroman spektar i menja se tokom života. I opet, menja se unutar kulture. Takođe mislim da je to vrsta problematične binarne podeljenosti. I previše smo opsednuti razlikovanjem tih identiteta. I to je opasnost, zar ne? Ako preterano naglašavamo, ako esencijalizujemo, ako stvaramo ove identitete, to je, mislim, perspektiva problematična kao i preterano naglašavanje heteroseksualnog identiteta.

Moja je poenta bila da su heteroseksualnost ili standardni izrazi roda viđeni kao normalni pa ih ne istražujemo, ne dovodimo u pitanje, već ono što izgleda kao izlazak iz ove normalnosti. To je razlog zašto smo toliko zainteresovani i tako su ženske studije nastale, kao i gej/lezbejske, kvir studije itd. Ali retko se fokusiramo na studije o muškarcima, na muškost, na heteroseksualnost.

Mislim da svaka heteroseksualna osoba, ili većina heteroseksualnih osoba, ima u sebi nešto, recimo, homoseksualno. Ali obrnuto, takođe ne postoji nešto poput suštinske homoseksualne osobe, zar ne? Mislim da, jednom kada dovedemo u pitanje binarnost, trebali bismo je dovesti u pitanje sa svih strana. To je opasnost binarnosti: esencijalizacija.

Jedno aktuelno političko pitanje koje pregreva debatu o transrodnim osobama. Kakav je vaš stav, ako ga imate, o blokatorima puberteta za transrodnu decu?

Prvo, mislim da ne bismo trebali žuriti da imamo stav o tome, zapravo nisam, ne mogu zaista da procenim istraživanje o tome. Ja zapravo ne znam kako blokator puberteta funkcioniše i tako dalje. I mislim da postoji vrsta potpune neusklađenosti između snage mišljenja koje ljudi imaju o ovome i dubine znanja koju imaju o tome. I mislim da je to velika opasnost, da žurimo sa sudovima a da čak i ne razumemo šta se krije iza reči koje koristimo. o ovome i pokušavam da objasnim ceo problem sa društvenog, psihološkog i egzistencijalnog aspekta i mislim da opet preuzimamo vrlo ideološke pozicije na svakoj strani vrlo lako i to nije baš zdravo. U kontekstu kapitalizma, ove stvari vrlo lako postaju deo poslovne komodifikacije i tako dalje. I to je jasna i prisutna opasnost. I mislim da generalno treba biti više sumnje u neoliberalni projekat komodifikacije liberalnih agendi.

Kina je zemlja sa kulturnom kontinuitetom od nekoliko milenijuma. Ona je i mešavina različitih religija. Tamo imate i marksistički uticaj. Sada se više okreće ka kapitalizmu, ka kontrolisanoj tržišnoj ekonomiji. Kako ovaj savremeni prelaz u Kini utiče na tradicionalne rodne uloge tamo? Znam da je to ogromno pitanje, ali možda možete da se fokusirate na transrodne osobe u Kini.

Zapravo ne znam toliko o transrodnim osobama u kontinentalnoj Kini. To je popularnije zapravo na Tajvanu. U kontinentalnoj Kini postoji, koliko znam, veoma velike i aktivne lezbijske i gej zajednice. Tako je i na mom univerzitetu, ima mnogo lezbejki i gejeva očigledno, ali to je i dalje drugačije od Zapada. Dakle, mislim da generalno postoji ogromna promena u Kini, verovatno dramatičnija nego na Zapadu. Postoji veoma nizak natalitet, koji je nekada bio prilično visok. Ima mnogo Kineza. I sada postoji veoma visok procenat razvoda. Dakle, promene rodnih identiteta su dramatične u Kini. I bio bi nesporazum pretpostaviti da se ove promene ne dešavaju. Ali one su manje otvoreno politizovane.

I na kraju, živite u Makau, zar ne?

Da.

Koliko košta flaša mleka i vekna hleba?

Koliko košta? Zapravo nije toliko skupo. Ne pijem mleko, pa zapravo ne znam koliko košta flaša mleka, a i Kinezi generalno ne piju mnogo mleka. Takođe Kinezi ne jedu baš toliko hleba. Možda je duplo skuplji nego ovde. Ali možete dobiti pirinač verovatno jeftinije.

---

Hans-Georg Meler je profesor na Odeljenju za filozofiju i religijske studije Univerziteta u Makau. Autor je brojnih knjiga poput You and Your Profile: Identity after Authenticity, Genuine Pretending: On the Philosophy of the Zhuangzi (obe sa Polom Diambrioziom), The Moral Fool: A Case for Amorality i The Radical Luhmann (sve u izdanju Columbia University Press). Autor je na YouTube kanalima Carefree Wandering i Philosophy in Motion.