Zohran Mamdani je jedan od najprepoznatljivijih mladih političara progresivne levice u savremenom američkom političkom pejzažu. Kao član Demokratske socijalističke organizacije Amerike (DSA) i izabrani poslanik Državne skupštine države Njujork (Assembly District 36, koji obuhvata Astoriju u Kvinsu), Mamdani je postao glas onih čiji se interesi često zanemaruju u dominantnim političkim diskursima – radništva, marginalizovanih zajednica, imigranata, osoba u stanarskom najmu, kao i LGBTQ+ osoba. Njegov politički rad karakteriše čvrsta doslednost: reformski pristup koji se ne zadovoljava samo ublažavanjem posledica društvenih nejednakosti, već teži dubinskim strukturnim promenama.

---

Rođen 1991. godine u Kampali, u Ugandi, kao dete roditelja indijskog porekla, Mamdani se sa porodicom preselio u Njujork i odrastao u zajednici imigranata. Njegov otac je poznati indijsko-ugandski pisac i filmski teoretičar Mahmood Mamdani, a majka Mira Nair je priznati filmski reditelj čija dela se bave identitetom, migracijama i složenošću postkolonijalnog iskustva. Odrastanje u porodici koja je duboko angažovana u kulturi i društvenoj kritici oblikovalo je Zohranov politički senzibilitet: razumevanje globalnih tokova moći, nejednakosti i otpora utkano je u sam temelj njegovog političkog angažmana.

Mamdani je izabran u Skupštinu 2020. godine, na talasu progresivnih kampanja u Njujorku koje su potresle dotadašnje političke strukture u Kvinsu i Bruklinu. Kampanju je gradio „od vrata do vrata“, oslanjajući se na mrežu lokalnih volontera i organizacija. Umesto tradicionalnih političkih donatora, njegovu kampanju finansirali su mali individualni doprinosi, što je dodatno učvrstilo njegovu reputaciju političara posvećenog zajednici, a ne korporativnim interesima.

Politike

Jedan od centralnih elemenata njegovog političkog programa jeste borba za prava stanara i dostupno stanovanje. Mamdani je jedan od najglasnijih zagovornika zakona „Good Cause Eviction“ koji ima za cilj da zaštiti stanare od iznenadnih i neopravdanih iseljavanja i drastičnih povećanja kirija. U više navrata je javno govorio da dom nije privilegija, već osnovno i neotuđivo pravo. Njegova borba za socijalnu pravdu obuhvata i transformaciju javnog prevoza kroz kampanju „Fix the MTA“, kao i zahtev za javnim vlasništvom nad energetskom infrastrukturom kako bi se osigurala klimatski pravedna tranzicija ka obnovljivim izvorima energije.

Mamdani se dosledno i otvoreno zalaže za LGBTQ+ prava. Podržavao je lokalne organizacije koje rade sa queer i trans mladima, učestvovao u Pride manifestacijama u Njujorku, i javno se protivio svakom obliku zakonodavstva čiji je cilj ograničavanje prava trans osoba, posebno u obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Prepoznaje da su queer borbe nerazdvojive od borbi za radnička prava, stanovanje i dostupno zdravstvo – ne kao izolovane društvene teme, već kao deo iste strukturalne borbe protiv nejednakosti.

Pored toga, Mamdani se snažno zalaže za pravo na izbor i dostupnost abortusa. Nakon što je Vrhovni sud SAD ukinuo presudu Roe v. Wade, Mamdani je bio među političarima koji su bez oklevanja istupili u odbranu reproduktivnih prava i podržali inicijative da država Njujork postane sigurno utočište za osobe koje traže pristup abortusu iz drugih delova zemlje. Za njega, pravo na abortus nije samo pitanje privatnog izbora, već pitanje materijalnih uslova — pristup abortusu mora biti besplatan, dostupan i bez stigmatizacije.

Mamdani je takođe bio aktivan u kampanjama protiv masovnog zatvaranja i represivne policijske politike. Podržao je inicijative za zatvaranje zatvora na Rikers Islandu, učestvovao u protestima protiv deportacija, kao i u kampanjama za olakšavanje procesa naturalizacije i zaštitu radnika migranata. Njegova vizija političkog delovanja zasniva se na stvaranju širokih koalicija: radnici i LGBTQ+ osobe, migranti i studenti, aktivisti za klimatsku pravdu i sindikalne organizacije — svi kao deo istog projekta društvenog oslobođenja.

Delovanje

U političkom životu, Mamdani izdvaja se ne samo zbog svojih stavova, već i zbog načina delovanja: to je politika koja se vodi u zajednici, na ulici, u direktnom kontaktu sa ljudima, a ne samo u zakonodavnim salama. On predstavlja generaciju političara za koje demokratija nije proceduralna formalnost, već praksa stalne mobilizacije, razgovora, organizovanja.

Zato se može reći da Zohran Mamdani stoji kao važna figura savremenog progresivnog pokreta u SAD: političar čiji rad povezuje borbe radnica i radnika, migranata, queer osoba, žena i svih onih čija prava često postaju moneta u političkim trgovinama. Njegov politički projekat ne obećava brza rešenja — on zahteva dugoročnu transformaciju društvenih odnosa, a pre svega uporno verovanje da je drugačiji svet ne samo moguć, nego i dostižan.

„Konvencionalna mudrost bi vam rekla da sam daleko od savršenog kandidata. Mlad sam uprkos svojim najvećim naporima da ostarim. Musliman sam, demokratski socijalista i — što je najteže — odbijam da se izvinjavam za bilo šta od ovoga“, rekao je na pobedničkom skupu, obraćajući se masi koja je aplaudirala njegovoj otvorenosti i političkoj hrabrosti.

Predizborna borba i politički kontekst: protiv Trampizma i povratka starog establišmenta

Mamdani je pobedio u trci u kojoj su mu protivkandidati bili bivši guverner Njujorka Endru Kuomo, koji je nastupao kao nezavisni kandidat, i republikanac Kertis Sliva. Više od dva miliona građana izašlo je na glasanje — najveća izlaznost u izborima za gradonačelnika u poslednjih 50 godina. Sa oko 90% prebrojanih glasova, Mamdani je imao prednost od oko devet procentnih poena ispred Kuoma.

Njegova pobeda dolazi u trenutku duboke nacionalne polarizacije. Predsednik Donald Tramp označio ga je kao „lice radikalne Demokratske stranke koje nije u skladu sa mejnstrim Amerikom“ i tokom kampanje više puta pretili da će prekinuti federalno finansiranje Njujorka ukoliko pobedi. U jednom trenutku čak je nagovestio da bi Mamdani mogao biti uhapšen i deportovan — što je u političkoj istoriji SAD retorika bez presedana.

Na pretnje Trampu je odgovorio u svom govoru rečima:

„Njujork će ostati grad imigranata — grad koji su izgradili imigranti, koji pokreću imigranti i od večeras — grad koji predvodi imigrant.“

I zatim, direktno Trampu:
„Pojačaj zvuk.“

Ko je Zohran Mamdani?

• Rođen 18. oktobra 1991. u Ugandi
• Puno ime: Zohran Kvame Mamdani
• Završio Visoku školu Nauka u Bronksu i koledž Boudon
• Govori više jezika (uključujući urdski i španski)
• Bio reper pod umetničkim imenom Mr. Kardamom
• Radio kao savetnik za sprečavanje oduzimanja imovine
• U politiku ušao kao volonter 2015, član DSA od 2017.
• Od 2020. je član državne skupštine Njujorka
• Učestvovao u štrajku glađu taksista za otpis dugova za taksi dozvole

Politička platforma: redistribucija, solidarnost i pravednost

Stanovanje Zamrzavanje stanarina u subvencionisanim zonama, širenje javnog i zadružnog stanovanja
Prevoz Postepeni prelazak ka potpuno besplatnom javnom prevozu
Radnička prava Širenje sindikalne zaštite i povećanje minimalnih plata
Klimatska politika Ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije i gradske investicije u javni sektor
Socijalna pravda Institucionalna zaštita LGBT+ zajednice i reproduktivnih prava
Migracije Siguran grad za sve bez obzira na status, bez saradnje sa federalnom deportacionom policijom (ICE)

U spoljnopolitičkom smislu (koji grad ima uglavnom simbolički,), Mamdani se otvoreno protivi izraelskoj politici prema Palestincima, podržavajući prekid opsade Gaze i kraj finansiranja ilegalnih naselja. To ga je dovelo u otvoreni sukob sa moćnim lobističkim strukturama, ali ga je učinilo moralno doslednim u očima progresivne baze.

Podržali su ga Aleksandrija Okasio Kortez i Berni Sanders. Njegova kampanja prikupila je sedam miliona dolara od malih, pojedinačnih donacija — što ga svrstava u retku grupu političara čije kampanje finansira „narod, a ne korporacije“.

Grad koji možemo da priuštimo“

U noći pobede Mamdani je izjavio da je Njujork „isporučio mandat za promene“.
Tiho, ali odlučno, poručio je:

„Svaki dan ću se buditi sa jednim ciljem: da ovaj grad bude bolji za radnike nego dan ranije.“

U momentu kada mnogi drugi govore o „normalizaciji“, Mamdani poručuje nešto drugo: normalno je biti jednak. Normalno je imati sigurnost. Normalno je da grad pripada svima.

Njegov mandat tek počinje — ali već je jasno da ova pobeda nije samo izborna. To je politički znak epohe u kojoj se borbe za ekonomska prava, imigrantsku sigurnost, LGBT+ jednakost i reproduktivnu slobodu ne vode odvojeno — nego zajedno.