Na početku godine, dok je predsednik Vladimir Putin vodio kampanju — ako to možete nazvati kampanjom — da produži svoju vladavinu, ponudio je i tumačenje zašto se neki Rusi koji su pobegli na Zapad u znak protesta protiv njegovog rata u Ukrajini sada vraćaju: „Zajednički toaleti za dečake i devojčice.“ Ubrzo, ruski internet je eksplodirao memovima raznih „rodno neutralnih“ toaleta, poznatih i kao poljski toaleti, koji su uobičajeni u provincijskim delovima zemlje.

Takav zvanični stav je dodatno pojačan ranije ovog meseca, kada je Rusija de facto kriminalizovala celu LGBTQ+ zajednicu, dodajući nejasno formulisani „LGBT pokret“ na svoj spisak ekstremističkih i terorističkih organizacija — što znači da su gej i trans osobe sada, u očima Kremlja, jednaki članovima Al Kaide i saradnicima pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Ovaj potez je usledio nakon odluke Vrhovnog suda u novembru, koja je već dovela do kazni protiv ljudi koji su prikazivali predmete u duginim bojama. U februaru je jedna žena kažnjena zbog objavljivanja duge na svom Instagram nalogu, dok je druga zatvorena zbog nošenja minđuša u obliku duge. Dana 20. marta, dva radnika noćnog kluba u jugozapadnoj Rusiji su uhapšena u prvom slučaju „ekstremizma“ protiv LGBTQ+ zajednice u zemlji. Stavljeni su u pritvor i sada im preti 10 godina zatvora.

Zabrana bilo kakvog kvir identiteta, stvarnog ili percipiranog, ključna je za brzu, nasilnu transformaciju koju Rusija mora proći da bi postigla pobedu u Ukrajini, prema rečima Kremljinskih arhitekata ovog procesa i njihovih poslušnih zakonodavaca i sudija. To je takođe deo Putinovog nastojanja, koji je ovog meseca osvojio još jedan mandat na unapred određenim izborima, da preobrazi Rusiju u pobožno autoritarnu društvo. I dok se Rusija reklamira desnici i levici na Zapadu kao neka vrsta „anti-woke“ Elizijuma — što se vidi iz pro-Kremljinskog propagandnog aparata koji je dao američkom konzervativnom komentatoru Tuckeru Carlsonu pristup Putinu u intervjuu ranije ove godine — debata unutar Rusije, podstaknuta zapadnim ideološkim tropima, odstupa od tona i sadržaja prethodnih rasprava.

Podsećajući na to kako izgledaju pravi pretnje, nekoliko sati nakon što je formalno označila LGBTQ+ zajednicu u petak kao ekstremističku, krilo Islamske države Khorasan Province ubilo je preko 130 ljudi u Moskvi u najsmrtonosnijem terorističkom napadu u ruskoj prestonici u više od dve decenije.

Dana 14. jula 2023. godine, Državna Duma, donji dom ruskog parlamenta, razmatrala je zakon koji je želeo potpuno zabraniti bilo kakav oblik rodno afirmativne nege i oduzeti pravnu mogućnost transrodnim Rusima da dovrše svoju tranziciju i promene svoje identifikacione dokumente. Zakon je prošao jednoglasno i u prvom čitanju bez ikakve rasprave. Nije bilo neslaganja na terenu. Jedini prigovori na saslušanju dolazili su iz ruskog Ministarstva zdravlja, čiji je šef, Mihail Muraško, pokušao da iznese slučaj ljudi koji su primorani na samoubistvo zbog neslaganja između svog medicinski potvrđenog rodnog identiteta i zvaničnih papira. Ali predsednik Dume Vjačeslav Volodin zahtevao je da ministarstvo ne unosi nikakve amandmane koji bi ublažili efekat zakona, što bi, kako je rekao, bila besmislena smetnja na njihovom putu ka „iskorenjivanju sve te prljavštine,“ pri čemu je Volodin mislio na gomilu navodnih gadosti kao što je „potpuno satanistička praksa“ ubrizgavanja američke dece hormonima od osme godine. Izvršna vlast je brzo povukla svoj stav.

Zakon je bio dizajniran da prođe, bez obzira na simbolični otpor. To je bilo očigledno iz činjenice da je bio „suponzorisan“ od gotovo cele Dume, uključujući Volodina i lidere vladajuće partije Jedinstvena Rusija i nominalno opozicione stranke. Jedan od najglasnijih supoštovaoca zakona, Petar Tolstoj (praunuk Lea), iz vladajuće partije Jedinstvena Rusija, eksplicitno je povezao važnost zakona sa invazijom Rusije na Ukrajinu — tako da „naši momci koji brane svoju domovinu oružjem,“ rekao je, misleći na ruske vojnike u Ukrajini, mogu da se vrate u Rusiju koja je drugačija „od one pre specijalne operacije.“

Ilija Budraitskis, ruski pisac koji je otišao u egzil nakon invazije na Ukrajinu, vidi tvrdnju da mala manjina predstavlja egzistencijalnu pretnju u širem kontekstu „duhovnog rata“ koji Rusija i njeni saveznici vode protiv Zapada. Kremlj se predstavlja kao branitelj „tradicionalnih vrednosti“ protiv anarhije Zapada, u kojoj pojedinci slobodno biraju svoje identitete.

Alternativni pristup Kremlja postavlja slobodu kao sudbinu. Ako ste rođeni kao ruski muškarac, objašnjava Budraitskis, onda je to vaša sudbina. „Može vas odvesti na prve linije fronta, naterati vas da žrtvujete svoj život ako je potrebno. Ali ovaj izbor je napravljen za vas, jednostavno na osnovu vašeg rođenja u ovoj zemlji sa njenom istorijom.“ Ovaj princip, napominje Budraitskis, čak je ugrađen u ruski ustav, posebno u njegovim najnovijim amandmanima, uvedenim 2020. godine, koji legitimišu sadašnju Rusiju u njenoj „hiljadugodišnjoj istoriji“ i „sećanju na naše pretke.“ Državna represija nad pravima trans Rusa je stoga borbena linija u ratu za afirmaciju nepromenljivosti nečijeg identiteta, kaže Budraitskis, autor knjige „Disidenti među disidentima: Ideologija, politika i levica u postsovjetskoj Rusiji.“

Ali postoji velika prepreka za nacionalnu transformaciju o kojoj se govori. Svake godine oko 3.000 Rusa — prema statistici koju je Tolstoj predstavio da bi izneo svoj slučaj — prolazi kroz rodno afirmativne operacije i menja svoje identifikacione dokumente.

Pre ovog novog zakona, ovi postupci su bili regulisani od strane države i dostupni samo pravno sposobnim odraslima koji su morali dobiti posebnu dozvolu pre nego što započnu sa operacijama, hormonskom terapijom i podnošenjem zahteva za pravnu promenu imena i novih identifikacionih dokumenata. To je bio dug i težak birokratski put koji je uključivao dijagnozu od strane posebne medicinske komisije sa „transseksualizmom“ — zastarelim pojmom iz u 10. verzije Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-10), koju Rusija još uvek koristi, odbijajući da prihvati kasnije revizije ICD-a zbog njihove nekompatibilnosti sa navodnim „tradicionalnim vrednostima“ Rusije.

Samo nekoliko klinika, u najvećim ruskim metropolama, imalo je takve komisije i hirurge i endokrinologe obučene i opremljene specifično za pacijente koji su trans. Uprkos sveprisutnim tvrdnjama komentatora na ruskim državnim medijima, koje ogledaju one nekih zapadnih konzervativaca, da tajna medicinska kabala masovno indoktrinira rusku omladinu u bezbožnu degeneraciju i samopovređivanje, samo nekoliko stotina ljudi godišnje je kretalo na ovaj put, prema podacima ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ovo je zaista zanemarljiv broj, oko dve hiljaditinke stanovništva Rusije. Štaviše, nikada nije bilo vanrednog stanja u Rusiji koje bi opravdalo ovakvu sveobuhvatnu zabranu. Prva potpuna hirurška tranzicija iz žene u muškarca u svetu je izvedena od strane sovjetskog doktora 1972. godine — Letonca poznatog po kreiranju penisnih proteza — i savremeni Rusi su mogli da tranzicionišu i promene svoje identifikacione dokumente skoro tri decenije, a da to nikada nije postalo nacionalno pitanje. To nikada nije bilo pomenuto u predizbornim obećanjima ili govorima Putina ili bilo koga drugog, sve do pune invazije na Ukrajinu, koja služi kao i početak i cilj navodne “duhovne” transformacije Rusije.

„Uzimamo pitanje koje nije posebno važno, ili grupu ljudi koji nisu posebno značajni u populaciji, ali oni simbolizuju nešto na šta želite da se fokusirate“, objašnjava Dženi Maters, stručnjak za Rusiju i viši predavač na Univerzitetu Aberistvit u Velikoj Britaniji. Ona je opisala anti-trans zakon kao deo moralne panike: izmišljeni ili preuveličani osećaj — često podstaknut od strane medija i iskorišćen od strane političara — da je vaše društvo ugroženo od strane zlonamerne grupe ljudi. „U ovom slučaju, trans osobe simbolizuju gubitak načina na koji društvo navodno treba da bude uređeno.“

Čak i pre nego što je mastilo osušeno na Putinovom potpisu ispod konačnog nacrta zakona — kako je zahtevano za sve nove zakone — 10 dana kasnije, krajem jula 2023. godine, mnogi trans Rusi su se već pripremili da njihovi životi postanu još teži nego pre. Danil, trans muškarac iz Sibira, rekao je za New Lines da je morao da uzme kredit od oko 1.500 dolara (otprilike tri do pet puta više od prosečne mesečne plate u njegovom regionu) i požuri sa svojim operacijama pre nego što je zakon stupio na snagu, što je smatrao neizbežnim. Sada je opterećen dugom. Ali „biti svoj“ je vredelo, kaže Danil.

Osećaj hitnosti u zajednici bio je opipljiv, i ne bez razloga: čak i tokom poslednjih birokratskih koraka pre nego što je zakon stupio na snagu, jedna od vrlo retkih medicinskih klinika u Moskvi koja je organizovala medicinske komisije za odobravanje procedura promene pola najavila je da više neće primati nove pacijente. To je značilo da ljudi poput Danila, koji su se nadali da će dobiti poslednje minute termine pre nego što padne zavesa, neće stići na vreme. Rika, trans žena koja je uspela da promeni svoje identifikacione dokumente i započne hormonsku terapiju, ali je propustila rok za završetak svojih operacija, sada je zaglavljena u Rusiji. Ona nema sredstava da emigrira u zemlju koja bi je prihvatila i nevoljno razmatra traženje statusa izbeglice.

To dolazi sa svojim sopstvenim troškovima. Neke države Evropske unije, poput Nemačke u decembru prošle godine, rekle su da će prihvatiti izbeglice iz ruske LGBTQ+ zajednice, kategorizujući ih kao politički progonjene. Ali to znači da bi takve izbeglice i dalje morale da provode mesece, ako ne i godine, u pravnom limbu u kampovima, sa oskudnim pristupom čak i osnovnoj psihološkoj podršci. Prošlog novembra, LGBT World Beside, organizacija sa sedištem u Amsterdamu koja podržava tražioce azila iz Rusije i drugih zemalja sa velikim brojem ruskih govornika, objavila je da je 24-godišnji kvir ruski izbeglica, Mihail, počinio samoubistvo u holandskom izbegličkom kampu. To je bilo treće samoubistvo ruskog LGBTQ+ tražioca azila u Holandiji te godine.

Kada je Vrhovni sud odlučio da označi LGBTQ+ zajednicu kao ekstremističku, sednica je bila zatvorena bez da su se čuli „predstavnici“ optuženih, zbog toga što takve organizacije ne postoje u Rusiji. Odmah nakon presude, nekoliko preostalih LGBTQ+-prijateljskih organizacija u zemlji, poput Delo LGBT (LGBT Misija), najavilo je da će obustaviti sve aktivnosti u Rusiji na neodređeno vreme. Brojni LGBTQ+-prijateljski barovi i klubovi širom Rusije, uključujući neke od najstarijih, poput Tsentralnaya Stantsiya (Centralna Stanica) u Sankt Peterburgu, ili su se sami zatvorili ili su bili pritisnuti da zatvore vrata zbog vlasti koje su im oduzimale zakupnine. Kada su New Lines tražili komentar od pres službe Vrhovnog suda, rečeno je da ne raspravljaju o detaljima zatvorenih postupaka. Tolstoj nije odgovorio na zahtev za intervju.

Trans Rusi, kao posebno mala zajednica, imali su neupadljiv politički profil čak i pre nego što je počelo potpuno suzbijanje. Koje god male grupe za zagovaranje su postojale, kao što je Centar T, brzo su zatvorene, a njihovi aktivistički osnivači su proterani iz zemlje pod pretnjom ozbiljnih posledica. Kako je Mediazona, nezavisni ruski informativni sajt u egzilu, izvestio u januaru 2024. godine, nekoliko trans Rusa je pozvano od strane policije, koja ih je optuživala za falsifikovanje njihovih identifikacionih papira — u suštini ih prisiljavajući na detranziciju.

Tako prekomerno strogo policijsko postupanje može se objasniti, prema Matersovoj, gledanjem na trans Ruse kao na krajnji primer nečega što je protivno ovoj tradicionalnoj ideji društva, kako porodica treba da funkcioniše i ko treba da bude u braku, ko treba da bude u porodici, koje su uloge muškaraca i žena. „Kada imate nekoga ko kaže, zapravo ne, mogu da izađem iz svega toga jer sam bio muškarac, a sada sam žena, ili nisam ni jedno ni drugo, ja sam nešto drugo“, kaže ona, „To postavlja pitanja o tome na čemu je društvo zasnovano, na kraju krajeva, ako ljudi mogu da izađu iz ovih vrsta normi o rodnim ulogama?“

Kvir ruski aktivisti i njihovi saveznici pokušali su da upozore rusko društvo da država neće stati nakon što pronađe tako laku metu u njima. Reproduktivna prava i lične slobode bi bile sledeće, medicinski stručnjaci poput Anastasije Šimanove, psihijatra u privatnoj mentalnoj klinici u Moskvi, rekli su u intervjuu za ruski magazin Afisha pred usvajanje zakona — ali upozorenja su ostala neuslišena. Ne da su članovi „LGBT pokreta“ mogli dobiti mnogo vremena u medijima, ili uopšte, ili očekivati mnogo solidarnosti u društvu koje je već pretučeno u pokornost, sa većinom oblika protesta efektivno zabranjenih.

Nove i šire zabrane i represije uskoro su usledile, počevši sa stalnim napadima na reproduktivna prava žena u Rusiji: Do kraja 2023. godine, lokalni parlamenti u nekim ruskim regionima, kao i okupiranom Krimu, uveli su zakonodavstvo koje ograničava abortuse na državne klinike, dok su drugi ciljali medicinske profesionalce prvo ih kažnjavajući za „podsticanje“ žena na izvođenje abortusa.

U javnoj sferi, svaki javni prikaz seksualnosti, ma koliko nevin bio, sada je po defaultu sumnjiv, kao što su to prošle godine saznali gosti sada već ozloglašene zabave „Gotovo Goli“ u Moskvi. Neposredno pre nove godine, oskudno odevene ruske slavne ličnosti i društvenjaci okupili su se na žurci u noćnom klubu u Moskvi. Ali u novom ratnom okruženju, brzo su bili meta i poniženi u žestokoj kampanji blaćenja od strane lojalističkih medija i blogova, što je mnoge navelo da snime poruke sa suzama u očima i izraze žaljenje. Zbog nošenja, na primer, samo čarape za pokrivanje penisa, neki su pretrpeli pravne posledice i kazne, poput mobilizacije u vojsku.

Obični Rusi su takođe bili na meti. U Volgogradu, voditeljka lokalne TV mreže nosila je kostim „seksi časne sestre“ na novogodišnjoj zabavi; to je koštalo nje, i dva njena kolege u sličnim kostimima, njihovih poslova. Sada je otvoren lov na bilo kakva privatna okupljanja koja uključuju oblačenje suprotnog pola, otkrivajuće odevne predmete ili bilo šta što nejasna „moralna policija“ — uključujući brojne prokremaljske kanale koji imenuju, sramote, doxxuju i maltretiraju bilo koga, od nacionalnih slavnih ličnosti do slučajnih gostiju na privatnoj zabavi — smatra skandaloznim. Prošlog meseca, maskirani specijalci upali su na privatnu zabavu u vikendici u regionu Sankt Peterburga, gde su tukli učesnike i držali ih u stresnim pozama satima, jer su na zabavi bili prisutni gej ljudi. U svom izveštaju o incidentu, prokremaljski kanal REN TV opisao je to kao „LGBT žurku“ protiv ruskih vojnih operacija u Ukrajini. Od sada, zabave će se organizovati više u podzemlju i održavati događaje samo uz pozivnice koje se ne reklamiraju, napisala je sanktpeterburška novinarka Anastasija Častitsina, koja hroničari glamuroznu scenu noćnog života u Rusiji na svom blogu.

Najčudniji aspekt ovog nemilosrdnog napada na osnovne slobode, sa naglaskom na zabranu „nepoželjnih“ zajednica, je koliko je od njega inspirisano desničarskim verskim snagama na Zapadu, pretežno u Sjedinjenim Državama. Razmotrite, na primer, nedavni predlog konzervativnog pravoslavnog arhimandrita za promovisanje „zaveta čednosti“ među ruskim tinejdžerima, navodno da bi se ojačale njihove „tradicionalne vrednosti“ protiv zapadnog greha. Takvi zaveti, koji su popularizovani od strane hrišćanskih grupa sa sedištem u SAD-u početkom 1990-ih, nemaju osnovu u ruskim ili pravoslavnim tradicijama.

Međutim, oni imaju osnovu u Sjedinjenim Državama. Ruski napori da zabrani sve trans osobe otprilike se poklapaju sa porastom antitrans zakona u raznim lokalnim američkim zakonodavstvima, koji su sa 174 uvedena i 26 usvojena (prema podacima Trans zakonodavnog tragača) u 2022. porasli na 600 i 87, redom, u 2023. U svojim govorima i javnim izjavama, Putin je ponovio tvrdnje koje su izneli američki zagovornici ograničavanja prava gej i trans osoba, poput nagoveštaja o navodnom postojanju moćne tajne kabale koja indoktrinira decu u nemoralnim zapadnim društvima u „rodnu ideologiju“. Na svojoj godišnjoj konferenciji za štampu u decembru 2023. godine, Putin je tvrdio da su Rusi moralno imuni na „zapadnu rodnu netrpeljivost“ i pozvao se na svoje omiljene teme da podrži svoju teoriju: navodnu nepoštenu prednost trans žena u sportu i silovatelja koji je navodno tvrdio da je trans žena kako bi bio premešten u ženski zatvor, obe teme koje dele američki konzervativci.

Kao da bi dodatno podvukao poentu, ruski sudija Vrhovnog suda Oleg Nefedov, koji je potpisao presudu kojom se zabranjuje LGBTQ+ pokret, očigledno je pozajmio neobično sročen odlomak od pokojnog sudije Vrhovnog suda SAD Antonina Skalije. Sporni odlomak, koji se pojavljuje u pomalo nespretno prevedenom obliku na ruski u Nefedovljevoj presudi, preuzet je iz Skalijinog neslaganja u slučaju Lawrence protiv Teksasa iz 2003. godine, u kojem je konzervativni pravnik osudio „homoseksualne aktiviste“ čiji su postupci „usmereni na eliminisanje moralne osude koja je tradicionalno vezana za homoseksualno ponašanje.“ Ruska verzija, međutim, krivi za navodnu degeneraciju moralnih vrednosti „spoljnopolitički pritisak“ koji se vrši na Rusiju.

Meduza, nezavisni ruski informativni portal koji je skrenuo pažnju na ovo u januaru 2024. godine, tvrdi da bi to mogla biti slučajnost ili čak rezultat zahteva ChatGPT-a koji je apsorbovao Skalijinu osudu prava gejeva iz novinske priče i primenio je u svom odgovoru.

Bilo slučajno ili namerno, Putinov veliki zaokret prema (uglavnom izmišljenim) „tradicionalnim vrednostima“ konstantno je inspirisan nekim od najkonzervativnijih zapadnih, a posebno američkih, verskih aktivista. To pokazuje, kaže Budraitskis, kolonijalnu zapadnocentričnost Putinovih elita, koje žude za priznanjem upravo sa Zapada — a ne iz Kine ili Irana, zemalja sa kojima imaju odnose, ali koje ne smatraju ravnopravnim.

Rusija ima dugu istoriju, koja prethodi Putinovoj vladavini, izgradnje veza sa zapadnom krajnjom desnicom. Razmotrite, na primer, pro-ratnog, krajnje desničarskog, ultranacionalističkog filozofa Aleksandra Dugina. Iako je nazvan „Putinov mozak“, tačna priroda njegovog odnosa sa ruskim liderom i Kremljom ostaje misterija — ali njegova fašistička politika, nekada na margini, vidljivo se uliva u ruski mejnstrim. Devedesetih i ranih 2000-ih Dugin je imao za cilj da uključi Rusiju u „Crnu Internacionalu“, alijansu krajnje desničarskih stranaka i pokreta. Jedan od najglasnijih glasova koji podržavaju anti-trans zakon je TV kanal Cargrad, ultrakonzervativna televizijska mreža koju je suosnivač bivši izvršni direktor Fox Newsa i finansirao američki sankcionisani „pravoslavni oligarh“ Konstantin Malofeev, još jedan moćni igrač na ruskoj krajnjoj desnici. New Lines je ranije pokrivao curenje mejlova koji otkrivaju Malofeevovu opsežnu mrežu kontakata sa evropskim desničarskim ekstremistima.

Do ranih 2010-ih, ove snage su vrebale u opskurnim kutovima ruske politike, dok je ruski mejnstrim prihvatao varljivo liberalni, prozapadni kurs. Ali 2011. godine, Putin, očigledno uplašen Arapskim prolećem, a posebno užasnom sudbinom libijskog diktatora Moamara Gadafija — prema ruskom novinaru Mihailu Zigaru (autor knjige „Svi ljudi Kremlja“) — izjavio je da će ponovo kandidovati za predsednika, po treći put. Dmitrij Medvedev, jedini drugi predsednik kojeg Rusija poznaje u poslednjih 24 godine, bio je ponižavajuće gurnut u stranu kao obični čuvar stolice (u to vreme, ruski ustav je dozvoljavao samo dva uzastopna mandata). Godine 2012. Putin je ponovo preuzeo predsedničke uzde i napravio oštar zaokret ka verskom konzervativizmu.

Zatim su postojeće veze između uticajnog stada Ruske pravoslavne crkve u Putinovim krugovima i američkih verskih konzervativaca došle zgodno.

Budrajski primećuje da se u SAD takva retorika usmerava ka veoma specifičnim grupama birača - konzervativnim evangelistima - i deo je njihovog opsežnog verskog svetonazora; nasuprot tome, institucionalizovana homofobija se u Rusiji nameće odozgo bez ikakvih stvarnih organskih kulturnih veza. Postoji popularan mentalitet inspirisan zatvorima u kojem se homoseksualci smatraju nedodirljivima. On ima kulturni uticaj u Rusiji, ali ne postoji konstituencija ili društveni pokret koji promoviše ovaj pogled na političkom nivou. Režim Putina pokušava da kombinuje masovne, ali neorganizovane homofobične predrasude sa ideološkim okvirom pozajmljenim iz američkog konzervativizma.

Iako malo ko od ideologa bliskih Kremlju to priznaje zvanično, postoji obilje empirijskih dokaza koji ukazuju da ovi događaji nisu samo niz slučajnih pojava. Žrtve ove igre dimnih zavesa su članovi jedne od najprogonjenijih i najnevidljivijih manjina u Rusiji. Ljudi poput Rike i Danila nemaju gotovo nikakvu mogućnost zaštite, zarobljeni su u državi koja ih aktivno demonizuje i progoni zbog onoga što jesu, opterećeni dugovima zbog njihovih brzopletih tranzicija i često odbačeni od svojih porodica.

"Borba", tako Danil opisuje svoj život između usvajanja zakona protiv trans osoba i trenutka pisanja ovog teksta. Teško je pomiriti se sa činjenicom da te tvoja zemlja ne smatra potpuno ljudskim bićem, priznaje Danil.

"Radije bih bio samo normalan dvadesetjednogodišnji momak", kaže on.

---

New Lines Magazine, 24. 3. 2024.