U julu 2013. godine, papa Franja postavio je pitanje koje je označilo radikalan preokret u načinu na koji Katolička crkva tretira gej osobe.

„Ako je osoba gej, traži Boga i ima dobru volju, ko sam ja da joj sudim?“ upitao je novinare 2013. godine. „Ko sam ja da sudim?“

Papa Franja preminuo je u ponedeljak rano ujutru, dan nakon Uskrsa, a LGBTQ katolici i teolozi prisetili su se te izjave kao jedne od prvih koje su promovisale prihvatanje kvir osoba. To je bio dramatičan odmak od načina na koji su prethodni čelnici Svete Stolice i crkvene doktrine govorili o gej osobama, opisujući homoseksualnost kao „intrinzično moralno zlo“ i „objektivni poremećaj“. Taj relativno prihvatajući ton postao je glavna tema Franjine pontifikalne službe i sada predstavlja deo njegovog složenog nasleđa.

---

Franja je kasnije ohrabrivao roditelje da ne osuđuju svoju gej decu i odobrio je blagoslove istopolnih zajednica od strane sveštenika. Međutim, „nije bio savršen“ u očima LGBTQ katolika, kaže Džejson Stajdl Džek, docent religijskih studija na Univerzitetu Svetog Josifa u Njujorku. Neposredno nakon izjave „Ko sam ja da sudim?“, Franja je rekao da je homoseksualnost i dalje greh prema katoličkoj doktrini. Takođe je u najmanje dve prilike koristio pogrdne izraze za gej osobe, dodaje Stajdl Džek, i negativno govorio o tzv. „rodnoj ideologiji“. Takođe je rekao da blagoslovi istopolnih parova ne mogu nalikovati tradicionalnim bračnim zavetima.

Ali ono što je učinilo njegov pontifikat istorijskim jeste činjenica da je, za razliku od svojih prethodnika, Franja susretao LGBTQ osobe iz celog sveta i slušao njihove priče.

„On je mogao da vodi razgovore koji nisu bili mogući za vreme Jovana Pavla II i Benedikta XVI“, rekao je Stajdl Džek. „Kako su godine pontifikata prolazile, činilo se da postaje sve otvoreniji, ne samo prema gejevima i lezbejkama, već i prema trans zajednici. To je nivo otvorenosti koji je bio nezamisliv pre Pape Franje. To je bila revolucija saosećanja, revolucija dobrodošlice, i ona je promenila Crkvu. Promenila je odnos Crkve prema LGBTQ zajednici.“

Sedeo je i držao nas za ruke

Franjine pozitivne izjave o LGBTQ zajednici predstavljale su „seizmički pomak“ u načinu na koji Crkva tretira gejeve i lezbejke, rekla je Marijan Dadi-Berk, izvršna direktorka DignityUSA, organizacije koja se zalaže za LGBTQ prava unutar Katoličke crkve.

Kao odgovor na zalaganja ove organizacije, Vatikan je 1986. izdao kontroverzno „Pismo biskupima o pastoralnoj brizi za homoseksualne osobe“, što je dovelo do izbacivanja mnogih njenih ogranaka iz župa i zabrane sastajanja na katoličkim posedima, rekla je Dadi-Berk.

Skoro tri decenije kasnije, Vatikan je pozvao Dadi-Berk, koja je takođe kopredsedavajuća Mreže Duginh katolika (Global Network of Rainbow Catholics), i još dva člana organizacije na sastanak sa Franjom tokom sinodalne skupštine u oktobru 2023.

Razgovarali su s njim o važnosti njegove izjave o dekriminalizaciji homoseksualnosti širom sveta i istakli da biskupi i političari treba da sprovedu taj duh u praksu. Takođe su govorili o isključenosti LGBTQ osoba iz katoličkih zajednica i o važnosti zdravstvene zaštite koja afirmiše rod za trans osobe.

„Bio je veoma topao, smejao se s nama i stalno je održavao kontakt očima“, rekla je Dadi-Berk. „Sedeo je, držao nas za ruke i zagrlio jednog od nas.“

Na kraju susreta, Franja im je na italijanskom rekao: „Vaš rad je važan. Nastavite da se borite“, ispričala je Dadi-Berk kroz suze.

Dodala je da je usledila ogromna javna reakcija na fotografije i vesti o sastanku, što „pokazuje koliko je bilo značajno da predstavnici [zajednice] budu viđeni sa papom.“

Majkl O'Loflin, autor knjige Skriveno milosrđe: AIDS, katolici i neispričane priče saosećanja suočenog sa strahom, napisao je pismo papi nakon objavljivanja knjige, pričajući mu o razgovorima sa časnim sestrama i sveštenicima koji su, uprkos učenjima Crkve, brinuli o ljudima obolelim od AIDS-a.

U avgustu 2021, Franja mu je odgovorio na španskom (pismo je kasnije prevedeno na engleski), zahvalivši mu što je osvetlio rad sveštenika, časnih sestara i laika koji su pomagali obolelima.

„Umesto ravnodušnosti, otuđenja pa čak i osude, ti su ljudi bili pokrenuti milosrđem Oca i pretvorili to u smisao svog života; diskretno, tiho, skriveno milosrđe, ali sposobno da održi i obnovi život i istoriju svakog od nas“, napisao je Franja.

„Uvek ću pamtiti Franju po tome što je stvorio prostor da LGBT osobe pričaju svoje priče unutar Crkve“, rekao je O'Loflin, koji je takođe izvršni direktor organizacije Outreach, koja okuplja LGBTQ katolike.

Neizvesna budućnost

Iako su Franjine geste prihvatanja LGBTQ osoba postavile primer za druge crkvene lidere, Stajdl Džek kaže da nije izvesno koliko će se to preneti na sledećeg papu, jer Franja nije fundamentalno menjao crkvenu doktrinu.

„Ako otvorite Katekizam, homoseksualnost se i dalje opisuje kao intrinzično poremećena, kao nešto što je protiv Božije zamisli o ljudskoj seksualnosti i ljudskom napretku“, rekao je Stajdl Džek. Dodaje da je Franja, nakon izdavanja dokumenta kojim dopušta blagoslove istopolnih parova, naišao na protivljenje sveštenika u Africi i Istočnoj Evropi, i verovatno se plašio da bi brzo guranje promena izazvalo raskol.

Franjo nije uvek dosledno govorio o LGBTQ osobama — njegove izjave bile su često kontradiktorne. Na primer, tokom pandemije je počeo da prima trans žene, uglavnom seksualne radnice, u Vatikanu. Godine 2023. rekao je da trans osobe mogu biti krštene i postati kumovi, ali je u martu 2024. nazvao „rodnu ideologiju“ „najružnijom opasnošću našeg vremena.“

Maks Kuzma, doživotni katolik i trans aktivista, rekao je da ga je Franjina pastirska prisutnost i saosećajnost takođe duboko dirnula kada ga je upoznao prošle godine. Kuzma je Franji na španskom rekao da je trans muškarac. Papa nije stigao da verbalno odgovori, jer su ga gurali u invalidskim kolicima, ali:

„Bio je to njegov izraz lica i način na koji mi je stegao ruku“, rekao je Kuzma. „Zaista sam osetio prihvatanje, ljubav i podršku — topli, pastirski osećaj dok gledaš u oči papi.“

Ipak, Kuzma kaže da ga brine budućnost ako sledeći papa bude neprijateljski nastrojen prema trans osobama, posebno jer je Franjina izjava o „rodnoj ideologiji“ podgrejala kulturološke ratove u konzervativnijim katoličkim krugovima.

Kuzma veruje da bi, da je Franja poživeo duže, formirao prijateljstva sa trans osobama, kao što je to učinio sa Huanom Karlosom Kruzom, preživelim žrtvom seksualnog zlostavljanja od strane sveštenika. Godine 2018, Franja mu je rekao: „Bog te je stvorio takvog.“ Kasnije ga je imenovao u Komisiju za zaštitu maloletnika.

Stajdl Džek se slaže: „Franja nije uvek bio u pravu, ali je bio spreman da sluša. Bio je spreman da provodi vreme s ljudima i prihvati ih onakvima kakvi jesu. Verujem da je zbog toga rastao, a da je zajedno s njim rasla i Crkva. A upravo tu Crkva mora nastaviti da raste — u služenju slušanjem, otvorenošću i spremnošću da uči.“

---

Objavljeno na Nbcnews.com, 21. aprila 2025.