Ovogodišnji program Prajd kvir studija u Kući ljudskih prava od 2. do 4. septembra u okviru Nedelje ponosa donosi tri uzastopna dana razgovora i predavanja posvećenih savremenim teorijskim, društvenim i umetničkim praksama. U fokusu su teme neoliberalizma, emancipacije i kvir umetnosti, promišljene iz različitih uglova i konteksta.

Prvog dana akcenat je na kritičkom dijalogu sa Fukoovim promišljanjem neoliberalizma i njegovim uticajem na izgradnju subjektiviteta u poznom kapitalizmu. Otvara se pitanje kako se u savremenom društvu konstruše ideja pojedinca kao „preduzetnika samog sebe“, kao i koliko prostora ostaje za otpor i kritičku misao u uslovima dominacije tržišne logike.

Drugog dana razgovor se pomera ka religijskim i teološkim okvirima, sa fokusom na položaj i uloge žena u hrišćanskoj crkvi, naročito u pravoslavnom kontekstu. Razmatra se istorijska dinamika ženskih uloga — od ranohrišćanske pedagogije do savremenih formi delovanja — uz kritičko preispitivanje granica i mogućnosti emancipacije u religijskim zajednicama danas.

Treći dan posvećen je kvir umetnosti kao prostoru preispitivanja identiteta, seksualnosti i normativnih okvira. Diskusija otvara pitanja estetike i politike kvir izraza, od eksplicitno angažovanih do suptilnijih i poetskih praksi, koje zajednički promišljaju na koji način umetnost može da destabilizuje rigidne poglede na rod, seksualnost i kolektivne identitete.

Prajd kvir studije 2025. tako povezuje teoriju, umetnost i društvenu kritiku, nudeći prostor za razmenu ideja i dijalog o savremenim oblicima otpora, kreativnosti i emancipacije.

---

КУЋА ЉУДСКИХ ПРАВА
Кнеза Милоша 4
Svakog dana od 17. do 18.30 sati

---

Utorak, 2 septembar
IDENTITET I DOMINACIJA: DIJALOG SA MIŠELOM FUKOOM O IZGRADNJI SOPSTVA U POZNOM KAPITALIZMU

Predavanje ispituje odnos misli Mišela Fukoa prema neoliberalizmu, pre svega u odnosu na skorašnju popularizaciju lika i dela ovog autora. Neoliberalizam se, iako sveprisutan u akademskim i javnim diskursima, pokazuje kao teorijski neuhvatljiv i višeznačan pojam, dok Fukoova analiza, naročito kroz kurs Rađanje biopolitike (1979), otvara specifičan okvir za njegovo razumevanje. Polazeći od različitih teorijskih paradigmi – neoliberalizma kao ideologije, procesa neoliberalizacije, kulturne hegemonije i upravljačkog režima – predavanje situira Fukoovu poziciju kao utemeljivača takozvanih „studija upravljanja“ (governmentality studies). Analizira se kontekst njegovog okretanja neoliberalizmu: od povezanosti sa radikalnom levicom i kritikom kapitalizma do napuštanja marksističkog okvira i istraživanja alternativnih političkih racionalnosti. Poseban akcenat stavlja se na Fukoovo shvatanje neoliberalizma kao „upravljaštva“ koje pojedinca postavlja u poziciju „preduzetnika samog sebe“ i na kontroverze koje su iz toga proistekle, uključujući interpretacije da je njegov odnos prema neoliberalizmu bio afirmativan. U završnom delu biće razmotrene kritike i dopune njegovog shvatanja, naročito one koje ukazuju na ograničenja fukoovskog aparata u suočavanju s neoliberalnim poretkom. Time se otvara pitanje da li je neoliberalizam uspešno kooptirao ideal individualne autonomije, i u kojoj meri je moguća savremena kritika izvan tog horizonta.

Milan Urošević je naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu gde takođe obavlja funkciju koordinatora Laboratorije za društvenu kritiku i predavač je Sociologije kulture na Fakultetu muzičke umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Doktorat iz sociologije je stekao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je monografije Neoliberalna kultura sopstva i jedan od urednika zbornika Pjer Burdije: Radikalna misao i praxis. Objavljivao je u časopisima Sociologija, Sociološki pregled, Etnoantropološki problemi, Kultura, Filozofija i društvo, Philosophy and Social Criticism i Patterns of Prejudice.

---

Sreda, 3. septembar
САВРЕМЕНИ ДИСКУРС О ПОЛОЖАЈУ И УЛОЗИ ЖЕНА У ХРИШЋАНСКОЈ ЦРКВИ

У предавању ће бити речи о улози (служби) жена у хришћанском учитељству, као педагошкиња у раној и данашњој цркви, уз осврт на социјални и црквени статус жена у Византији те њихово место у литератури и друштву.
Православно оријентисана жена треба да буде оно што већ јесте: човек. Поента је да се никада не ради о ослобођењу само жене већ ослобођењу Личности, што је само део процеса ослобођења Човека. У данашњем друштву ова мисија женског бића са теолошким образовањем налази свој формални израз у позиву организације и мисије Цркве, тј. службе катихете, оних које подучавају о (у) вери. Међутим, и без формалног теолошког образовања свака православно верујућа жена је довољно компетентна да буде учитељица духовне онтолошке нежности, те да континуирано ради у неформалној хришћанској школи истанчане осетљивости за овај свет.

ЦКС овим предавањем отвара запостављену, а у теолошком и нарочито политичком смислу, важну и провокативну тему учешћа у жена хришћанској цркви, првенствено православног културног круга. Као организација која се залаже за безусловну еманципацију како жена тако и свих историјски маргинализованих друштвених група, ЦКС жели да преиспита друштвену, културну и политичку еволуцију улога жена у (источном) хришћанству – од некадашњих ђакониса до (не)могућности увођења матријарха у будућности.

Данијела Марковић( (1969), завршила Православни богословски факултет и студије религиологије на Универзитету у Београду. Бави се проучавањем хришћанске културе, промоцијом интеркултуралног дијалога и толеранције међу људима. У Институту за студије културе и хришћанства ради на пројектима из области савремене културе, религиологије и теологије. Организаторка је и учесница бројних домаћих и међународних конференција, ауторка међународних изложби, трибина и научних скупова. Приредила је књиге Савремена читања Великог Инквизитора, Савремена читања Апокалипсе, Култура сусретa, публикације, каталоге и зборнике радова.

Модераторка Душица Поповић (1981), координаторка Центра за квир студије. Завршила историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Пише текстове из области (визуелне) културе и (културне) политике. Континуирано развија теорију и праксу сопственог уметничког правца под називом отогрифизам.

---

Četvrtak, 4. septembar
WAS IST QUEER ART? ШТА ЈЕ КВИР УМЕТНОСТ?

Kvir art (ili queer umetnost) označava umetničke prakse koje se bave preispitivanjem roda, seksualnosti ali i svih drugih vrsta „neupitnih” individualnih i kolektivnih identiteta i normativa — često iz perspektive koja je kritična prema heteronormativnim i binarnim pogledima na svet. Kvir umetnost može biti neposredno politički angažovana, ali i suptilna, ironična ili poetska praksa. Ne postoji jedan stil kvir umetnosti; ona se može pojavljivati u slikarstvu, performansu, filmu, fotografiji, instalaciji itd.

O tome šta je kvir art razgovaramo sa sledećim art personama:

Biljana Kosmogina istaknuta je figura regionalne umetničke scene, poznata kao "neokrunjena" balkanska kvir kraljica. Objavila je dve zbirke priča, F Book (2009) i Krug Dojke (2023). Sa svojim performansima gostovala je na brojnim festivalima širom Evrope i u SAD. Dobitnica četiri književne nagrade; zastupljena je u antologijama prevedenim na nekoliko jezika. Kombinuje oslobođeni eros sa feminističkim i manjinskim aktivizmom, boreći se protiv patrijarhalnih normi i predrasuda.
Čoveče ne ljuti se Foto: Marko Matić

Dušica Popović završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Piše tekstove iz oblasti (vizuelne) kulture i (kulturne) politike. Kontinuirano razvija teoriju i praksu sopstvenog umetničkog pravca pod nazivom otogrifizam.
Bogohuljenje je ženskog roda Foto: Dušica Popović

Danilo Prnjat je umetnik čiji opus obuhvata različita ostvarenja u oblastima vizuelne umetnosti, performansa i artivističke prakse. Istražuje alternativnu ekonomiju, progresivne društvene modele rada u kulturi, participativne prakse, kolektivni rad i samoorganizovanje. Učestvovao na brojnim izložbama, konferencijama i umetničkim diskusijama, realizujući različite projekte i radionice u regionu i šire: portal DeMaterijalizacija umetnosti (2018-2021), kolektiv Dodatno-dopunska nastava (2017-2018), minipogon (2018-2023).

Tribinu moderira Dušan Maljković, koordinator Centra za kvir studije, samostalni radnik u kulturi, doktorant filozofije psihoanalize na Univerzitetu u Beogradu.

---

Prajd kvir studije 2025. zajedničkim snagama organizuju
Centar za kvir studije i Fondacija "Hajnrih Bel", Beograd.