U prostoru Evropske kuće u Beogradu 24. oktobra 2025. održana je tribina „Preplitanja borbi – radnička, studentska i LGBT+ solidarnost u Srbiji“ u organizaciji Centra za kvir studije (CKS). Moderatori razgovora bili su Dušica Popović i Dušan Maljković, a učesnice Nataša Kovačev iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Isidora Aćimov, studentkinja sociologije Filozofskog fakulteta, i Iris iz novoosnovanog Kvir zbora Beograda.

---

Događaj je podržao Međunarodni centar Olof Palme, a Maljković je na početku istakao da je cilj da se „razgovara o preplitanjima borbi — o radničkoj i studentskoj LGBT+ solidarnosti u Srbiji i mogućnostima da se ona ponovo, ili možda po prvi put, uspostavi“. U najavi je dodao da će tribina „dotaknuti klasno pitanje, kritiku kapitalizma, sindikalno organizovanje, homofobiju, transfobiju i druge teme koje stoje u vezi s ovim“.

Od plenuma do zbora

Prva je govorila Iris, delegatkinja Kvir zbora Beograda, koja je naglasila da je ova organizacija još u formiranju, ali već pokazuje potencijal za drugačiji model organizovanja:
„Kvir zbor je forum za kvir ljude na konkretnom geografskom prostoru. Kao forum, omogućava nam da imamo kolektivne stavove, umrežavanje i — jednog dana — konkretnu mrežu međusobne podrške. Organizujemo se plenumski, odlučujemo glasanjem, uz dobrovoljno pridržavanje pravila i principa direktne demokratije.“

Iris je otvorila i pitanje odnosa prema Evropskoj uniji: „Jedne od naših ključnih vrednosti su antiimperijalizam i antifašizam. Neki smatraju da naše učešće ovde protivreči tim vrednostima, drugi da ne protivreči, a treći da postoji prostor za politički oportunizam.“

Na njen uvod nadovezala se Dušica Popović, predstavljajući zastavu „Kviroslavije“ — jugoslovensku trobojku sa petokrakom u bojama duge. „Zastava je pokušaj da na konstruktivan način referiše na progresivne elemente istorije koju baštinimo“, objasnila je. „Petokraka nije crvena jer ovde nije reč o ideološkoj jednobraznosti, već o kontinuitetu kosmopolitizma i antiprovincijalizma.“

Globalna kriza i lokalni odjeci

Maljković je u uvodnim konstatacijama postavio širu sliku: „Prema zajedničkom izveštaju SZO i UNICEF-a, oko 2,5 milijarde ljudi nema pristup bezbedno upravljanim izvorima pitke vode… Najbogatijih 10% ljudi drži više od 50% ukupnog bogatstva u skoro svim zemljama.“ Zaključio je: „To bi bila okvirna slika globalnog kapitalističkog sveta. Hajde da pređemo na pitanje odnosa Srbije prema toj slici, s obzirom na naš poluperiferijski — ili čak neokolonijalni — položaj.“

Na to se Iris nadovezala komentarom o regresiji liberalnih sistema i porastu fašizma: „Režim koji je do pre šest meseci uporno govorio da su ‘trans ljudi problem’ sada se okreće protiv čitave kvir populacije… Kvir ljudi su opet među prvima na udaru.“

Sistemske promene, a ne kozmetika

Isidora Aćimov ukazala je na dublje uzroke korupcije i nejednakosti:
„Korupcija nije nešto što postoji u nekom društvu pa se ‘iskorenjuje’ i društvo odjednom postane uređeno. Uslovi periferije kapitalizma sami po sebi stvaraju pogodne uslove za korupciju.“
Naglasila je da su potrebne „sistemske promene u smislu prenošenja moći sa institucija na građane — uključujući radnike“, navodeći saradnju studentskog pokreta sa samoorganizovanim radnicima i sindikatima na izmenama Zakona o radu i Zakona o štrajku.

Nataša Kovačev iz UGS „Nezavisnost“ podsetila je da „iako je dolazilo do povećanja zarada, danas imamo manju kupovnu moć nego pre deset godina“. Dodala je da su „najranjivije grupe mladi, stariji radnici, LGBTQ osobe i Romi“ i zaključila: „Čak i tamo gde je legislativa uređena, u praksi to ne funkcioniše — praksa ne prati zakonodavstvo.“

Dva populizma i izgubljena levica

Na pitanje o populizmu i korupciji, Iris je rekla:
„Većina problema su klasni problemi… živimo u društvu koje je patrijarhalno i sistemu potčinjenom raznim imperijalnim silama, pre svega Evropskoj uniji. Ekonomski smo najjače vezani za EU, emigracija ide u ‘germanosferu’, politički smo kompatibilizovani da eksploatacija lakše funkcioniše.“

Ocenila je da je i studentski pokret u jednom trenutku „otišao udesno“: „Pojavio se antifeminizam, a gubi se levica i prelazi u populizam ‘za narod’.“

Isidora Aćimov se s tim nije složila: „Intenzivnija saradnja sa sindikatima krenula je od 1. maja… Pokret nema lidera, nema lice koje može biti kompromitovano — sama ta organizacija je ogromno postignuće.“

Nataša Kovačev dodala je novinarsku perspektivu: „Ne vidim ovo kao borbu dva populizma. Tačno je da postoje različiti ideološki pristupi, ali zajednički imenitelj su zahtevi. Kada se ispune, institucije će početi da rade svoj posao — i to je temelj pravednijeg društva.“

Pitanje Prajda i kvir politike

Posebnu pažnju izazvalo je pitanje Prajda i odnosa prema studentskim protestima. Maljković je podsetio da je deo organizacija ove godine tražio „da se napusti karnevalski, zabavni deo — jer situacija nimalo nije zabavna“.

Iris je ocenila da „ove godine Prajd nije ispunio očekivanja kvir zajednice“ i da „kvir zajednica koju predstavljam nije naročito zadovoljna ishodom“. Isidora Aćimov dodala je da „studenti pre svega kao ‘svoje’ vide Kvir zbor i slične zborove, a ne Prajd i NGO scenu“, dok je Kovačev ocenila da je „karnevalska atmosfera ove godine delovala neprimereno“ i da je odluka organizatora da utišaju ton „bila promišljena i dostojanstvena“.

Desnica kao „narodni duh“ i nevidljive trans žene

Dušica Popović otvorila je pitanje: „Zašto je lakše prihvatiti studente islamske veroispovesti iz Novog Pazara nego ljude drugačijih rodnih identiteta?“

Iris je odgovorila da je „lakše pričati o nacionalnom zajedništvu nego o rodnim identitetima“ i dodala da su „trans žene bile veoma malo prisutne u studentskom pokretu“. Isidora Aćimov se usprotivila generalizaciji, navodeći da „kvir ljudi jesu deo glasa — i dižu ruke kao i svi — kada se odlučuje šta izlazi u javnost“.

Kovačev je kasnije dodala da je „odluka Manastira Studenica da pruži konak studentima iz Novog Pazara, a reakcija SPC da pošalje inspekciju — dobar pokazatelj gde smo danas: još uvek nas iznenađuju elementarne geste.“

Od rudara do Prajda

Maljković je u završnom delu podsetio na istorijsku vezu radničkog i LGBT pokreta — od Stonewalla do britanske organizacije Lesbians and Gays Support the Miners. Pročitao je i deo „Manifesta gej oslobođenja trećeg sveta“ iz 1970:
„Želimo ukidanje institucija kakva je buržoaska nuklearna porodica… Pravo svakog deteta je da se razvija u neseksističkoj, nerasističkoj, neposesivnoj atmosferi.“

Na to je Kovačev odgovorila: „Nadam se da možemo da se vratimo toj priči — ne samo u pogledu LGBTQ, već i položaja žena, gde je u Jugoslaviji on bio bolji nego danas u Srbiji… Na pitanje ‘šta treba menjati’, odgovor je: društvo.“

Obrazovanje, borba i reprezentacija

U završnom delu razgovora, učesnice su se osvrnule na šire društvene mehanizme promene. „Sve počinje i završava se obrazovanjem“, rekla je Kovačev. Isidora Aćimov dodala je primer iz svakodnevice: „Meni je zet (pravnik) postavljao pitanje tipa: ‘Ako si biseksualna, kako te ne privlače tvoje sestre?’ — na to se lako odgovori: ‘Ako si heteroseksualan, kako te ne privlače tvoje sestre?’“

Iris je istakla pitanje vidljivosti: „Kvir (posebno trans) ljudi u Srbiji nema u javnom prostoru. Kada nema prilike da upoznaš ljude iz manjine, lako je demonizovati ih. Odlučila sam da budem taj prvi korak trans reprezentacije, trans–ženskog prisustva u srpskoj javnosti.“

Dodala je i da „u Srbiji postoji narativ da su kvir ljudi ‘NATO/EU agenti’, što nije tačno“, te da „mnoge inostrane organizacije nas ne reprezentuju“.

Nova solidarnost: između straha i nade

U diskusiji iz publike, Vladan iz Kvir zbora zaključio je da „rešenje nije obrazovanje, nego borba“ i da „Prajd više nije referentna tačka odnosa prema kviru“. Ipak, smatra da „period u kome se nalazimo jeste emancipatorski važan: možda nemamo ‘lezbejke i rudare’ u istom obliku, ali imamo talas na kome naša borba dobija posebnu vidljivost.“

Na pitanje zašto izostaje radnička solidarnost, Nataša Kovačev je kratko rekla: „Zbog straha za egzistenciju.“ A Isidora Aćimov dodala: „Student koji je na roditeljskim leđima može da blokira fakultet, a radnik koji izdržava porodicu rizikuje otkaz. Zato nismo ni očekivali generalni štrajk.“

Maljković je zaključio da „homofobija i transfobija ne idu samo preko predrasuda, već uključuju i afekt — gađenje, prezir, odvratnost“, te da se taj sloj „teže menja i zahteva vidljivost, dijalog i javni nastup“.

Na kraju, Popović je predložila da se odustane od izraza „ranjive grupe“: „Svi smo ranjivi. Bolje je govoriti o privilegovanima i neprivilegovanima.“

Tribina je završena aplauzom i porukom da se o ovim temama mora govoriti „izvan sigurnih kuća i getoizovanih prostora“, jer, kako je rečeno, „sva mesta su podobna za kvir populaciju“.

---

Link ka audio zapisu: Tribina

Kompletan transkript tribine: Transkript