ČEMU JOŠ PRAJD?
Razgovor o Povorci ponosa u Beogradu u doba studentskog protesta

povodom srpskog izdanja knjige DOLAZAK/COMING IN Politika seksualnosti i pristupanje EU u Srbiji dr Kuna Slotmakersa, vanrednog profesora na City St George’s Univerzitetu u Londonu.

Radni jezik panela je SRPSKI;
simultani prevod na engleski obezbeđen.

Evropska kuća, ugao Knez Mihajlove i Zmaj Jovine,
SUBOTA, 21. jun, od 12 do 13.30h;
KOKTEL I ZAKUSKA do 14h

Sedamnaesta beogradska Povorka ponosa biće održana 7. septembra 2025. godine, u atmosferi koja se znatno razlikuje od one u kojoj je nastajala – obeležena nasiljem, zabranama i višegodišnjim pauzama. Prajd se danas održava u kontinuitetu i bez većih incidenata, što ostavlja utisak normalizacije: za razliku od ranijih godina, interesovanje medija i reakcije ekstremnih desničarskih grupa u opadanju su. Ipak, uz takvu stabilizaciju dolazi i osećaj stagnacije – broj učesnika se poslednjih godina ne menja i prosečno iznosi oko 3.500-4.000, što otvara pitanje (ograničenog?) dometa događaja, ali i dubljih problema prihvatanja LGBT+ zajednice u društvu.

Da li nedostatak rasta u broju učesnika govori o tome da je i društveni napredak u pogledu prihvatanja različitosti zakočen? Da li se homofobija i transfobija zaista smanjuju iz godine u godinu ili se samo povlače u manje vidljive, ali jednako prisutne oblike? Povorka ponosa se, uz to, suočava s višestrukim kritikama: od pitanja demokratičnosti njene organizacije, preko toga koliko je postala instrument državne politike ili brendinga, do kritika da zanemaruje klasne razlike i da joj se politička oštrica otupela u korist karnevalske estetike i komercijalnih sponzorstava.

Ovogodišnji kontekst donosi i jednu novu mogućnost: studentski pokret, koji se profilisao u protestima protiv političkog nasilja, već je dobio podršku Prajda. Otvara se pitanje – da li bi studenti mogli uzvratiti podrškom Povorki i tako učiniti važan korak ka njenom omasovljavanju, ali i repolitizaciji? Ta potencijalna saveznička veza mogla bi iznova osnažiti Prajd kao mesto borbe za širu društvenu pravdu, a ne samo simboličku vidljivost.

O ovim i drugim važnim pitanjima razgovaramo sa učesnicama i učesnicima panela:

1. Kun Slotmakers, vanredni profesor na City St George’s Univerziteta u Londonu
2. Sonja Sajzor, trans aktivistkinja, dreg performerka i DJ
3. MIna Hagen, docentkinja na departmanu za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije (FMK) i organizatorka Prajda 2009. i 2011. godine
4. Dušanka Tomašević, Programska koordinatorka za zagovaranje organizacije za lezbejska ljudska prava LABRIS
5. Nikola Brkljač, učesnik studentskih protesta, koordinatora bivšeg Prajd Info Centra i člana tima za komunikacije Povorke ponosa

O knjizi DOLAZAK/COMING IN Politika seksualnosti i pristupanje EU u Srbiji:
Prava LGBT osoba postala su sve značajnija u okviru procesa proširenja Evropske unije, služeći kao lakmus-test za pripadnost evropskom identitetu. Međutim, promocija ovih normi istovremeno je otvorila prostor za političke sukobe. Ponovo promišljajući evropske integracije, autor tvrdi da je proširenje EU proces pregovarane transformacije u kojem se politike i norme EU definišu, „prevode“ i preoblikuju. Empirijski, knjiga analizira promociju i otpor normama jednakosti LGBT osoba u okviru procesa evropskih integracija Srbije, ali ide i dalje od samih politika, ispitujući kako dogovorene tranzicije utiču na svakodnevni život.
Ova studija dobila je nagradu za najbolju knjigu Evropske asocijacije za studije Evropske unije (EUSA) 2025. Bila je Uđu užem izbor za nagradu za najbolju knjigu Univerzitetske asocijacije za savremene evropske studije (UACES) 2024.

O Kunu Slotmakersu:
Nagrađivani politički sociolog čije se istraživanje nalazi na raskršću kvir teorije, LGBT prava i politike „Drugog“. Njegov rad istražuje kako se seksualnost koristi u nacionalnoj i međunarodnoj politici, s posebnim fokusom na evropske integracije, postkonfliktna društva i Zapadni Balkan. Koen je takođe iskusan zagovornik jednakosti i inkluzije u akademiji i blisko sarađuje sa aktivističkim zajednicama širom Evrope.

Tribinu organizuju Centar za kvir studije i Fondacija Hajnrih Bel u Beogradu uz podršku City St George’s, Univerzitet u Londonu, Ambasade Belgije u Srbiji i Evropske kuće u Beogradu.